ПΔ ОРФЕЈ


Планинарско друштво ОРФЕЈ:
- Регистровано је у АПР-у у октобру 2019
- У новембру 2019 ПД ОРФЕЈ је постао члан Планинарског савеза Србије

Име друштва
- Прва асоцијације на Орфеја су његова харфа, изузетан певач и музичар и његова Еуридика. И широм света се организују музичке приредбе, такође постоје позоришне представе и опере са том тематиком. А где је ту планинарење и због чега је управо Орфеј изабран?
- Идеја је била да се изабере личност (још увек историчари не могу да одгонетну да ли је Орфеј стварна или је само митолошка личност) која је са простора Балкана. Највероватније је постојао као стварна личност и мало ко зна да је Орфеј Трачанин. Некадашња чувена Тракија се простирала на великим деловима Балкана и шире, укључујући и неке делове Србије, све до Мораве. Постоји још чувених Трачана, од познатијих су још Спартак, Ахил, Галерије и Јустинијан први. Тако да је први критеријум био задовољен да име друштва носи личност са простора Балкана.
- Орфеј је највише волео да борави на планинама, где је у слободно време свирао на харфи и певао. Магична моћ Орфеја је у томе да је он толико лепо свирао и певао да нико није могао да му одоли. Једном приликом кад је Орфеј почео да свира и пева и проносили се звуци планинама и долинама, то је толико много дирнуло Хирона, да је са сузама радосницама загрлиo Орфеја уз речи: "Да натераш људе да забораве на сва страдања, да их учиниш радосним и срећним својим песмама - то је највеће богатство, које имаш, Орфеју!"
- По легендама, још увек песме и сва дела Орфеја одзвањају широм Родопа (огроман планински масив од 18.000 квадратних километара, 250км дужине и око 100км ширине). Не постоји кутак Родопа било да је у Бугарској, било да је у Грчкој да није у директној вези са Орфејем. Толико много прича и легенди је сачувано до данашњег дана од стране аутохтоног становништа, да је скоро немогуће да он није постојао.

- Сваки кутак асоцира на Родопима на Орфеја и то је заправо његова планина, у том смислу постоји:
    - Орфејев врх, 2188м;
    - Орфејев водопад, изузетно леп, 68м;
    - Орфејев ахат, полудраго камење које се само на Родопима може наћи
    - Орфејева харфа у облику дрвећа на Родопима, а која асоцирају на тај инструмент
    - Орфејеве стене, видиковац који је Орфеј највише волео
    - Орфејево срце, трачанско светилиште и опсерваторија
    - Орфејева суза, област на Родопима која се налази изнад једне од најзанимљивијих пећина, а која се зове Ђавоље грло. По предању, пећина омогућава најкраћи пут до пакла, а чијим се путем Орфеј спустио у Хадово подземно царство, да би пробао да спаси вољену Еуридику.
    - Орфејев цвет, јединствен по карактеристикама у природи. Не постоји ниједан који има јаче особине од њега. По легендама, настао је од Орфејеве крви и његових суза. Предање говори да се Орфеј попео на узвишење изнад Ђавољег грла и молио се и свирао и певао да му се отвори пут преко реке Стикс, да би стигао до подземног света. Након што му је први пут дозвољена могућност да сиђе у пакао и да покуша да врати Еуридику, Орфеј је то покушао и по други пут. Овог пута Чамџија Харон није хтео да га превезе до пакла, због тога је Орфеј пробао да нађе други начин да уђе. Стикс је митолошка река која пролази кроз лавиринт подземних канала, кроз тајанствену пећину, у овом случају Ђавође грло и стиже до пакла. Повезује овоземаљски и подземни свет. 7 дана и 7 ноћи Орфеј се није хранио. Дању је певао и свирао, ноћу је плакао. Молитве да се врати Еуридика нису биле услишене. Његове наде да победи живот и да оживи Еуридику, нису се оствариле. Иронијом судбине, од његових проливених суза настао је Орфеејев цвет, који има могућност да васкрсне и добио је надимак Бесмртник. Тако да је заправо Орфејев цвет симбол вечности. Орфејев цвет, латински назив (Haberlea Rodopensis), представља реликт, то је живо биће које је по генетици потпуно другачије од већине знатно млађих биљних и животињских врста на свету. Цвет живи више од 2 милиона година, преживео је и ледено доба. Живи само на Родопима и у јако малим деловима на Старој планини и нигде више на свету. На основу проучавања, постоје још само две биљне врсте на свету, сличних карактеристика, Рамонда Сербика (Ramonda Serbica) и Китара. Рамонда Сербика се може наћи у Бугарској (околина Белоградчика) и Србији (Ртањ, Сува планина, делови источне Србије) и неким деловима Албаније, Македоније и Грчке, а Китара само на просторима планине Пангео у Грчкој. Од та три цвета, Орфејев цвет је најјачи по особинама. По издржљивости, неуништивости и способности регенерације му нема премца на свету, због чега носи надимак бесмртник и цвет Феникс:
   - Ако убереш само лист, не мора ни латица цвета и оставиш га у хербаријуму скоро 3 године (по некима и дуже од 11) и сасуши се 98 посто, малтене се претвори у пепео, само неколико капљица воде да му даш, мало светлости и влаге, цвет се у потпуности регенерише и процвета.
   - Сме да се пије чај само једном у пет година. Иако је забрањено да се бере, има људи који су чули за његове особине и мало је фалило да га истребе због његових моћи у излечењу. Толико је јако његово дејство када се попије чај, да се данима након тога људи чудно осећају, понекад имају и вртоглавице, болове у кичми, костима и другим деловима тела, често се дешавају реакције организма и промене, да цело тело проради и комплетно се чисти. Због тих особина у скорије време долазе из целог света научници да проуче његово дејство. Највише из Русије, Јапана и САД. Кажу да је врло могуће ако научници одгонетну тајну издржљивости, дуговечности и неуништивости, ако успеју да нађу начин како да се његове особине искористе на људима, да ће то сигурно знатно продужити људски век.

Лого
- Пажљиво су бирани сегменти. Орфејев цвет и харфа су заштитни знак лога. Орфејев цвет има у природи јако лепе бело-љубичасте нијансе. Орфејева харфа је приказана у облику пет звезда на небу, а које формирају сазвежђе Лира (односно на српском Харфа). Сазвежђе је у потпуности Орфејево, јер звезде формирају облик његове харфе, а најважнија звезда у тој формацији је Вега, уједна једна од најсјајнијих међу звездама

- Сада је јасније због чега је Орфеј изабран за наше планинарско друштво, са жељом да нас прати Орфејева музика и песма на свим планинарским акцијама, да будемо расположени и весели и да будемо неуништиви, дуговечни и издржљиви као Орфејев цвет.