ПΔ ОРФЕЈ

Ретезат

Планинарско друштво ОРФЕЈ је 24.07.2022 организовало високогорску акцију на Ретезат.

Планина Ретезат у Румунији је позната као Трансилванијски Алпи и прва је планина која је проглашена за национални парк у овој земљи и под заштитом је UNESCO. Покрива преко 380 квадратних километара. Једна четвртина планине је виша од 1.800 m надморске висине. Област Ретезат планине је углавном од гранита и ледника. Овај национални парк је богат језерима и водопадима. Ретезат је део Карпата, великог планинског масива који пролази кроз више земаља у Европи, између осталог и кроз Србију. Преведено са румунског на српски језик Ретезат значи одсечен. Ову планину зову још и земљом плавих очију. Национални парк Ретазат је изузетно значајан, јер има огроман број заштићених и ретких биљних и животињских врста.

Ако су тачне статистике на простору Румуније се налази више од половине хиљадугодишњих прашума у Европи. Уз напомену да највероватније у ту статистику не спада Русија. Део тих нетакнутих прашума је на Ретезату. У Румунији је у скорије време све већа нелегална сеча шума и поједине шуме полако нестају. Постоји један запањујући податак у негативном смислу, наиме сваког сата у Румунији се нелегалним и легалним путем исече по 3 хектара шуме. Да се надамо да ће службе које штите шуме у Румунији далеко боље да реагују у будућности и да ће и наредне генерације уживати у природним лепотама те земље.

Стаза којом смо прошли је кондиционо захтевна и потребна је спретност приликом кретања преко већих камених громада и плоча. Препорука је да се на стазу крене што раније и да су сви учесници спремни психофизички.

На стазу смо кренули из места Раушор негде око 5 ујутру. Почетак иде кроз нетакнуту и јако лепу букову и четинарску шуму. Првих неколико стотина метара иде широким колским путем, а после креће сужење и јачи успон који ће нас пратити све до врха. Први видиковац је на превоју Мунчелу (Șaua Muncelu) 1587мнв. Након превоја иде један јачи успон кроз шуму и онда излазимо на чистину са знатно нижом вегетацијом. Од тог тренутка крећу видиковци на све стране.

Главна стаза пролази непосредно поред врха Прелучеле (Prelucele) 2265мнв. Део планинара је обишао тај врх, док је остатак наставио уређеном стазом даље. Из даљине се већ види стеновити врх Ретезат 2485мнв (на неким мапама 2482мнв). Поглед је импозантан.

Тај врх није највиши у НП Ретезат. То су врхови Пељага (Peleaga) 2509мнв и Папуша (Păpușa) 2508мнв. Њих овог пута нисмо обишли, јер би стаза било јако дугачка и напорна.

Завршни успон на стеновити Ретезат који је дугачак и стрм иде преко камених громада и плоча. Ту је потребан посебан опрез, јер на неким местима се те плоче померају. Сваки планинар мора имати у виду да јако пажљиво одмерава сваки корак. Негде је потребно користити и руке као ослонац.

На самом врху је далеко питомији амбијент и ту је широк простор где се могу наћи равни делови и група је на врху направила дугачку паузу уживајући у погледима на све стране. Врло јасно се са врха уочавају три висока врха Пељага, Папуша и Букура.

Повратак је преко превоја Лолаја (Șaua Lolaia) 2217мнв. Прескочили смо оближњи врх Јужна Лолаја 2287мнв, налази се близу тог превоја. Сам спуст од врха Ретезат до превоја је поприлично стрм и захтева већи опрез, при чему постоје делови где има прашине на подлози, понегде се ситно камење котрља под ногама. Чим се дође на превој чини се као да је у наставку нешто лакша стаза, али све до језера Штевиа и даље се мора пажљиво свако кретати, постоје опет камене громаде, стрми нагиб. Тај део од врха преко превоја и све до језера Штевиа је и најзахтевнији на целој стази.

Пролазимо поред језера Штевиа ((Tăul Ştevia). Налази се на 2060мнв и то је ледничко циркно језере у коме се током Плеистоцена формирао ледник. Вода је кристално чиста.

Од језера настављамо клисуром реке Штевие. Један део стазе након језера иде опет преко стеновитих деоница, али касније стаза постаје далеко лакша и једноставнија за кретање уз напомену да је стаза и даље стрма. После језера на који километар даље се улази поново у лепу четинарску и букову шуму и све време ћемо се њоме кретати до превоза.

Технички подаци о стази:
- Стаза је дужине 15км са 1350м кумулативне висинске разлике. Тежина стазе: тешка

Шта посетити у близини:
1. Из места Гарник се може направити лепа стаза која укључује врхове Пељагу и Папушу.
2. Језеро Гура Апелор око кога су добро обележене и уређене стазе.

Напомене:
- Ретезат је планина где постоји већи број дивљих животиња, поред медведа, ту је и рис и још неке врсте. Медведи су јако бројни. Иако локално становништво говори да су медведи постали малтене питоми, навикнути на присуство људи и да се дешава да прилазе људима и да траже храну, ипак је пожељно да група увек иде компактно и да се нико не удаљава од групе.
- Стаза је уређена и добро обележна, али је важно напоменути да део од врха до превоја Лолаја је поприлично захтеван и ту мора да постоји координација целе групе и да се прате сви планинари.
- Чак и део стазе који је далеко лакши, а то је од језера Штевиа и све до Раушора и у том делу морају планинари пажљивије да се крећу, јер је тај део исто стрм.
- Без обзира да ли се креће јако рано или нешто касније обавезно носите батеријске лампе и знатно више воде.
- На стази нема извора воде, сем ако није пијаћа у језеру или у потоку? Али то се углавном не препоручује. Носите увек довољно воде на таквим стазама.
- За мање групе где су планинари у бољој кондицији и где се неће правити дуже паузе на стази, реална процена је да се може проћи стазом за неких 7 до 8 сати.
- За веће групе и где ће се правити више дужих паузи трајање акције ће бити између 9 и 10 сати и ангажовати више водича на стази.

Смештај:
- планинско место Раушор.
- планинско место Гарник.

Како стићи:
- Најоптималнији могући пут: Београд – Вршац - Решица - Карансебеш - Раушор.

- Видео запис планинарске акције можете погледати на овој адреси: Кликни овде